уторак, 05. јун 2007.

Најновији број Паланачких новина

Певач без песме

Иако није смео да дође у ТВ емисију код овог новинара и одговори на неколико обичних пит ања из своје председничке биографије, Радослав Цокић је на референдуму добио више гласова од оних који су желели да га смене. То значи да ће и даље остати на функцији председника општине. Додуше, биће ту „помало фиктивно“, примаће лепу плату, али неће имати стварну власт. Остао је певач без песме.

Општином ће владати петочлано Веће које одређује Министарство за локалну самоуправу.

Референдум на коме је победио, могао би се назвати његовом Лабудовом песмом.

Па ето му песме, када већ мора нешто да пева.

Ако је лажима о својим успесима током мандата и још већом лажи да му је било забрањено гостовање на општинској ТВ „Јасеница“, у коју је током референдумске кампање позиван у четири емисије у само пет дана, о чему постоје писани докази, успео да добије гласове нешто више од 10 одсто уписаних бирача, последња неистина коју је изговорио у ноћи свог „тријумфа“ да ће покушати да спасе скупштину од распуштања јер тамо има и добрих одборника, јасно показује начин функционисања, моралне и људске особине Радослава Цокића.

Наиме, он веома добро зна да постоји ЗАКОН који прописује редослед потеза у оваквим ситуацијама, од којих је први распуштање СО, а потом избор Већа које ће до наредних избора практично имати улогу скупштине.

Цокића, међутим, „жуља“ то што је током кампање потрошио и последњи динар из општинске касе, па би му добро дошло бар пет минута седнице СО да би изгласао ребаланс буџета, без кога неће моћи ни плату да прима, а да не помињемо обавезе према запосленима и плаћање нагомиланих рачуна.

Са друге стране, ако ствари посматрамо његовим очима сигурно је да му „прија“ то што може да каже да је победио своје противнике. Још да је било слатко „са пола коша“, а не овако убедљиво, почео би Радослав да се штипка од среће. Није њему важно како ће општина функционисати у наредном периоду до локалних избора. То је већ показао када је покушао са ускраћивањем плата онима који нису желели да му се приклоне, већ су поштено радили свој посао.

Њему је битно да је задржао „титулу“ и привилегије, да ће се до даљег звати председником и да је, захваљујући гласовима партијских активиста, успео да задовољи сујету и освети се неистомишљеницима.

На ове изборе, очигледно, нису изашли неопредељени или, боље речено, овом или оном кампањом у последњи час опредељени бирачи. Мали број грађана који су гласали, за ове или оне, потврда је мишљења да су партије које су те недеље биле активније и успеле да „изведу на биралишта“ већи број својих чланова и симпатизера и однеле победу.

Како иначе објаснити да председник који је узео стан из општинског Фонда солидарности, на шта су грађани посебно осетљиви, за то није кажњен сменом.

Како објаснити да није смењен председник који се возио службеним аутомобилом, а за те исте километре наплаћивао и аутобуски превоз.

Како објаснити да су за њега гласали чак и они грађани које перманентно „убија“ депонија на коју, уз председниково специјално одобрење, смеће оставља и општина Рача.

Како објаснити... лажна обећања, катастрофално водоснабдевање, кићење туђим перјем, повећање незапослености, пропадање привреде, стечаје, ненаменско трошење пара ..., а тек када се „отворе“ афере Аеродром и Кампања...

И све то у време мандата председника који на референдуму није смењен???

Постоје два могућа објашњења:

1.Неспособност и неорганизованост или издаја и куповина гласова у странкама које су тражиле смену председника општине, а то су три најзначајније партије у Србији.

2.Јаки лични интереси и плаћање гласова или неодговорност и непромишљеност оних који су гласали против смене.

До неких наредних избора бар ће имати о чему да размишљају и једни и други.

Али много више од њих, сви они грађани који свој глас нису искористили.

Дејан Црномарковић

Најновији наслови на блогу Паланка OnLine